![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3c13A_3XrTUjbmULPKSqGhfQB6lxWYufYJwj865I0o560F77u6UvHrZ1C0EWejTx82JOc5aQhXO2znTBbuuNKrLv8vmEwg39Zt32iv7vJq5uydBLRaBqFnGQEBRnlossYlVwN_UIX05Q/s1600/sopenhauer.jpg)
Да немају
бодље, то би било лако.
Али,
бодљикава прасад имају дуге и оштре бодље. Кад се збију у гомилу, боду једно
друго.
То није
добро.
А није добро
ни када им је хладно. Зато се бодљикава прасад дуго муче док не нађу неко
згодно растојање да буду једно уз друго, а да се не боду.
То растојање
зове се лепо понашање.
То је лепо
понашање: да ја не повредим тебе, да ти не повредиш мене; да помогнемо једно
другом да и теби и мени буде добро.