Камен-кацига време. А све бујније навиру
коврџе боли уоколо лепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грешничке једне изреке: лепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.
Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвездани жар
слепих пријатеља неба
позива га према горе.
Надомак вратима сна, нескривено
једно се усамљено око трза.
Доста му је да зна
оно што се збива сваки дан:
на прозору Истока
ноћу му се причињава издужена
луталица – сена чувства.
У влагу њеног ока ти урањаш свој мач
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!