субота, 12. децембар 2020.

Марио де Андраде – МОЈОЈ ДУШИ СЕ ЖУРИ



Рачунао сам своје године 
и открио да ми је остало мање времена за живот 
од оног који сам проживео досад.

Осећам се као дете које је добило кутију слаткиша,
прве је појело са задовољством,
али кад је видело да их је остало још мало, 
почело их је јести са посебном пажњом 
и уживати у сваком залогају.

Немам више времена
за бесконачне конференције у којима се говори 
о статутима, правилима, процедурама 
и унутрашњим одредбама, 
знајући да ништа од тога неће бити постигнуто.

Немам више времена 
да подносим апсурдне људе који, 
упркос поодмаклим годинама, 
још нису одрасли.

Немам више времена 
да се борим са неоствареним. 
Не желим да будем на скуповима 
где се его надувава.

Не могу да трпим манипулаторе 
и опортунисте. 
Нервирају ме завидни људи 
који покушавају да дискредитују способне 
да би освојили њихове позиције, 
таленте и достигнућа.

Моје време је прекратко 
да бих расправљао о насловима. 
Желим садржај, супстанцу, 
мојој души се жури.

Није остало
још пуно слаткиша у кутији.

Желим да проведем живот 
са људима које краси истинска човечност.
Људима, који умеју да се смеју 
властитим грешкама.
Људима који разумеју своје предодређење 
и не крију се од својих дужности. 

Онима који бране људско достојанство 
и желе само да буду на страни истине, 
правде и праведности. 

То је оно што живот чини вредним живљења.
Желим да будем окружен људима 
који знају како да додирну срце других људи. 
Људима које су тешки ударци у животу 
научили да одрасту 
и сачувају нежне додире душе.

Да, жури ми се. 
Жури ми се да живим тим интензитетом 
коју само зрелост може дати.

Не желим узалуд да потрошим 
више ни један слаткиш који ми је преостао. 
Сигуран сам да су још слађи 
од оних које сам већ појео.

Мој циљ је доћи до краја у миру са собом, 
са мојим ближњима и мојом савешћу.
Имамо два живота 
и онај други почиње у тренутку 
кад схватиш да је живот само један.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима