Ти која пјеваш оно што не вјерујеш

у сну времена,

опиши ми кућу празнине,

говори ми о оним ријечима одјевеним лијесовима.

које настањују моју невиност.

Са свим мојим смртима

ја се предајем својој смрти,

с оно мало особа из дјетињства,

с опијеним жељама

које не лутају под сунцем,

и не постоји ријеч раноранилац

која даје разлог смрти,

и нема богова тамо гдје се умире без гримаса.

(Антологија песама полуделих песника, УКС, 2014)

•Превео са шпанског Јусуф Али Хећимовић

На три корака од врха неба

Од липе у вечном цвету

Старо је сунце застало

Поцрвенело позеленело

Окренуло се око себе трипут

И вратило свом исходу

(На наше очи да не умре)

Кажу да има сина сунчевића

Док се окат и за нас не роди

Научићемо мрак овај да сија