среда, 03. март 2021.

Александар Вучо – МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ

Мој отац, кад трамвај вози,
стоји на десној нози,
а другом ногом звони
да се са клизаве шине
несташно дете скине;
он грчи ногу и звони
да псето не погине;
он звони, звони и звони
да се са дуге пруге
уморни радник склони.

Ујутру, кад пођем у школу,
ја први угледам тролу,
ја први угледам где стење
трамвај који се пење;
и кликнем: „Ено га иде!“
Да другови моји виде
за бремзом, у пуном сјају,
мог оца на трамвају.

Али кад стигну смене
и отац кући крене,
ја знам да га боле вене
на тромој, окорелој нози
на којој трамвај вози.
Ноћу, кад трамваји замру,
и помру суморне мисли,
не спава отекла нога
коју су болови стисли.

Мој отац кад трамвај вози,
на болесној стоји нози,
па ипак он вози и вози…
Стотине људи дневно
путује и ноге одмара,
стотине људи дневно
на ручак стигне брже,
стотине људи дневно
новине мирно отвара,
прстом на прозору шара,
смеје се и разговара…

Мој отац вози и вози,
стотине људи дневно
он вози, вози и вози
на својој болесној нози.

субота, 13. фебруар 2021.

Момчило Настасијевић – ПОРУКА

Прозрем вас: 
јадна јаснота, 
умље, јадна реч, 
мрачни пут грете. 

Замукни муком скота;  
достојан споља лик и ум, 
унутра звер 
и беспомоћно дете. 

Мркло кад језгро живота, 
замрачи њим 
и празни умља вид. 

Из таме себе 
тамом потеци ван; 
ругобом ноћи 
штурину оплоди дан 
у видела непребол, 
у стид. 

Чујем вас: 
на мужанско грло 
зацвили дете, 
рикне из питомине звер. 

И синак био мајци, 
или кћер, 
замукни, залуд глас, 
кад никог и ништа не зовете. 

Јадна јаснота, 
умље, јадна реч, 
мрачни пут грете. 

Достојан споља лик и ум, 
унутра звер, 
и беспомоћно дете. 

понедељак, 01. фебруар 2021.

Вислава Шимборска – ПИСАЊЕ БИОГРАФИЈЕ

Шта треба?
Треба написати молбу,
Молби додати биографију.
 
Без обзира на дужину живота,
Биографија треба да буде кратка.
 
Обавезује сажетост и селекција чињеница.
Заменити пределе адресама
А колебљива сећања трајним датумима.
 
Од свих љубави довољна је брачна
А од деце само рођена.
 
Важније је ко тебе зна него кога ти знаш.
Путовања само ако су у иностранство.
Припадање нечему, али без зашто.
Одликовања, без за шта.

Пиши као да са собом никад ниси разговарао
И издалека околишао.

Ћутањем заобиђи псе, мачке и птице,
Незаборавне старудије, пријатеље и снове.

Радије цена него вредност
И наслов него садржина.

Радије број ципела, него куда иде
Онај којим те сматрају.

Уз то фотографија с откривеним ухом.
Рачуна се његов облик, не оно што се чује.
Шта се чује?
Лупа машина које мељу папир.
 
•Превод Бисерка Рајчић

петак, 29. јануар 2021.

Бранко Миљковић – ЗЛА СВЕСТ

Видех ли у насиљу прерушену срећу 
Ил три пута дат себи три пута рекох не
О смилујте се узмите натраг 
Слободу коју сте ми даровали 

Књига која се чита при светлости муње 
Затим злочин у славу сунчевог изласка 
Све је то громом запамћено 
И светлошћу која ме смрзава 

Па хоће ли ми онда бити опроштена 
Моја неумешна љубав моје време 
Које ме више опијало неголи хранило 
Моја тужна глава која ме изгубила



Можда вас ово занима