10 фебруар 2025

Ранко Јововић – ЈОВАНУ ДУЧИЋУ

Желим то једноставно да кажем
Како би и убијени и убица схватио
Да си се господине Јоване кући вратио.
 
Да си се вратио не само духом
Не само поезијом,
Него и главом и капом
И сабљом димискијом.
 
Али све је крв и тама,
Твоја браћа. Твој Леотар високо.
Твој Његош испод платана
Херцеговина је брате Јоване
сатанска механа.

Вратио си се у такву мученика Земљу
Камен си ослонац томе темељу.

09 фебруар 2025

Бошко Ивков – У НЕДЕЉУ У СЕЛУ

у недељу
с ранога јутра
већ био
у селу

јутро још
неразбуђено
вид замућен
неиспаваношћу
и влажном мреном сусрета

о подне
при немилосној светлости
нехотице смотрих

не само родна кућа
него ми се и мати
смањкала

у поподневље
при тетошно замућеним зракама
кришом се
згледах

па ни сам
поодавно већ
више не растем

у предвечерје
под прегласним поздравима укућана
занемело се дигох
на повратак

у ноћ блед у мраку
мртвачки се ушуњах
у град у којем живим

08 фебруар 2025

Стевка Козић Прерадовић – НА РАСТАНКУ

Дули Козићу

Без вида, вечерас, гледам из болнице
Твоје руке, брате, додирују стог...
Ти не чупаш сламу – ломиш леденице
Испод звечиш кључем, отуд прхне сто

Крила према нама, врапци перца смрсе
У вечерњу румен, пршти смијех и пој
Зачуђене жене с прозора се крсте...
Тек студ под ноктима, опомиње на бол

Мрву овог бола што из плућа пламти
И грчи Ти тијело, на растанку, јооој!
Недостају ноћас: врапци, очи, мати...

Из даљине, грдна, ја Ти љубим лице
Заскачемо скупа, тал живота, сôј...
Губе нас на гумну, ко зрње пшенице

Шпиро Матијевић – ОДЛАЗАК

Кад звијезде зазвоне
лећи ћу сâм
у своју јеку

Свици ће запјевати
у трњу иза мене
процваст ће
неке драге зјене

Пламен ће букнути
у њеној пећи
ловац ће негдје
загубити путе

Кад звијезде зазвоне
лећи ћу сâм
у своју јеку