четвртак, 19. мај 2022.

Сибе Миличић – КЊИГА СА СЕДАМ ПЕЧАТА

(Читајући Апокалипсу)

Куцамо на твоја затворена врата
одавна, од почетка свега, ох чудо врх свих чудеса!
Кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса,
а врата не отвара нико!
Куцамо на твоја врата
а наше заслепљују очи
седам печата страшних, седам звезда од злата!
Из колена чијег лав ће изићи силни
да скине печата седам са тајне звезде ноћи,
и неба да отвори врата?
Све около ћути!
Из колена чијег лав ће изићи моћни,
да скине печата седам са тајне звездане ноћи,
и неба да отвори врата?
А све около ћути!
Куцамо на твоја врата одавна, од почетка свега,
ох чудо врх свих чудеса,
кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса
а врата не отвара нико.
И неће их отворити нико,
и неће зачути нико небеску њихову шкрипу:
у једној од ноћи божанских,
ни песму серафима,
ни клике херувима,
неће зачути нико:
ни лав из колена Јуде, ни дома Давидова,
ни орли, најсмелији орли синова човечанских,
неће је чути ниједан,
већ кад год к звездама наше буду се дизале очи
срести ће у висини седам великих звезда,
звезда Великих кола, тих страшних печата седам

среда, 11. мај 2022.

Стеван Тонтић – БЕЗ ТЕБЕ, ЉУБАВИ

Без тебе, љубави, данас сам плитак,
Празан као чист лист папира.
Нема дубине из које је врило,
У коју бих опет, бачен овамо
Ко летак Божји, исписан свитак,
Смио да се гњурам – у твоје крило.
Ни добро ни зло мене не дира.

Ишчупан је коријен мирисног биља,
Стабла што ми је расло из срца.
Посљедњи пријатељ шаље ми знаке
Да ме се најзад и он ратосиља.
Што примим у се, то изгрцам.

Оно што је тајанственом руком
У моме срцу, кожи и ранама,
Умјесто мелема уписано било,
Све је то љутим вјетром избрисано,
Све у окужен зрак извјетрило.

понедељак, 9. мај 2022.

Мишо Авдаловић – ЉУБАВНА ПЈЕСМА

годинама се не виђамо
и ако те радује
нисам срећан
рађам се из ничега и враћам
из времена жестоко живљеног
из далека
носим твој смијех под пазухом
ако си жива
мислим да знаш све ово
без потребе за изражавањем
ја се том потребом браним и храним
ја вриштим ћутњом о теби
ти то чујеш
у кораку
у сумраку
у облаку
у бистрој води коју пијеш
чујеш нанавијек мој врисак
и желиш да ме сретнеш
а не знаш како
никако
љубави
никако

недеља, 8. мај 2022.

Ен Секстон – РЕЧИ

Припази на речи,
чак и на оне чудесне.
Јер око њих се највише трудимо,
понекад се роје као инсекти,
а не остављају убод већ пољубац.
Могу бити добре колико и прсти.
Могу бити поуздане колико и камен
на који натакнеш задњицу.
Али могу бити и беле раде и модрице.

Па ипак заљубљена сам у речи.
Оне су голубице што падају са висина.
Шест светих поморанџи у мом крилу.
Дрвеће су, ноге лета,
и сунце, његово страствено лице.

Па ипак често ме изневере.
Толико тога желим да кажем,
толико прича, слика, изрека итд.
Али речи нису довољно добре,
оне погрешне ме љубе.
Понекад летим као орао
али са крилима царића.

Али трудим се да водим рачуна
и будем нежна са њима.
Са речима и јајима мора се опрезно.
Једном кад се сломе немогуће их је
поправити.

С енглеског превео Владимир Стојнић



Можда вас ово занима