(Читајући Апокалипсу)
Куцамо на твоја затворена врата
одавна, од почетка свега, ох чудо врх свих чудеса!
Кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса,
а врата не отвара нико!
Куцамо на твоја врата
а наше заслепљују очи
седам печата страшних, седам звезда од злата!
Из колена чијег лав ће изићи силни
да скине печата седам са тајне звезде ноћи,
и неба да отвори врата?
Све около ћути!
Из колена чијег лав ће изићи моћни,
да скине печата седам са тајне звездане ноћи,
и неба да отвори врата?
А све около ћути!
Куцамо на твоја врата одавна, од почетка свега,
ох чудо врх свих чудеса,
кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса
а врата не отвара нико.
И неће их отворити нико,
и неће зачути нико небеску њихову шкрипу:
у једној од ноћи божанских,
ни песму серафима,
ни клике херувима,
неће зачути нико:
ни лав из колена Јуде, ни дома Давидова,
ни орли, најсмелији орли синова човечанских,
неће је чути ниједан,
већ кад год к звездама наше буду се дизале очи
срести ће у висини седам великих звезда,
звезда Великих кола, тих страшних печата седам
Постови
