понедељак, 13. јун 2022.

Хосе Луис Идалго – РОЂЕЊЕ

Ево, ноћ је стигла за све људе:
сагибам чело своје на тај камен,
у којему векови слепо пролазе
док горе у висинама звезде блистају.
Међу тврдим хридинама подупиру ме
материнске руке земље.
Голи сам човек. Данас сам се родио,
као пространа светлост, у њеној кори.
Нити мрем нити сањам. Отварам очи
и ширећи своје истинске руке
дотичем језгру свога људског бића,
исконски ветар који ме родио.
А у челу, у клисури, њеном дозивању
живот се руши и горећи очекује
глас Бога који над светом виче
и разбија се, треперећи, међу звездама.

четвртак, 19. мај 2022.

Сибе Миличић – КЊИГА СА СЕДАМ ПЕЧАТА

(Читајући Апокалипсу)

Куцамо на твоја затворена врата
одавна, од почетка свега, ох чудо врх свих чудеса!
Кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса,
а врата не отвара нико!
Куцамо на твоја врата
а наше заслепљују очи
седам печата страшних, седам звезда од злата!
Из колена чијег лав ће изићи силни
да скине печата седам са тајне звезде ноћи,
и неба да отвори врата?
Све около ћути!
Из колена чијег лав ће изићи моћни,
да скине печата седам са тајне звездане ноћи,
и неба да отвори врата?
А све около ћути!
Куцамо на твоја врата одавна, од почетка свега,
ох чудо врх свих чудеса,
кроз бескрај наша одјекује лупа,
кроз бескрај девет небеса
а врата не отвара нико.
И неће их отворити нико,
и неће зачути нико небеску њихову шкрипу:
у једној од ноћи божанских,
ни песму серафима,
ни клике херувима,
неће зачути нико:
ни лав из колена Јуде, ни дома Давидова,
ни орли, најсмелији орли синова човечанских,
неће је чути ниједан,
већ кад год к звездама наше буду се дизале очи
срести ће у висини седам великих звезда,
звезда Великих кола, тих страшних печата седам

среда, 11. мај 2022.

Стеван Тонтић – БЕЗ ТЕБЕ, ЉУБАВИ

Без тебе, љубави, данас сам плитак,
Празан као чист лист папира.
Нема дубине из које је врило,
У коју бих опет, бачен овамо
Ко летак Божји, исписан свитак,
Смио да се гњурам – у твоје крило.
Ни добро ни зло мене не дира.

Ишчупан је коријен мирисног биља,
Стабла што ми је расло из срца.
Посљедњи пријатељ шаље ми знаке
Да ме се најзад и он ратосиља.
Што примим у се, то изгрцам.

Оно што је тајанственом руком
У моме срцу, кожи и ранама,
Умјесто мелема уписано било,
Све је то љутим вјетром избрисано,
Све у окужен зрак извјетрило.

понедељак, 9. мај 2022.

Мишо Авдаловић – ЉУБАВНА ПЈЕСМА

годинама се не виђамо
и ако те радује
нисам срећан
рађам се из ничега и враћам
из времена жестоко живљеног
из далека
носим твој смијех под пазухом
ако си жива
мислим да знаш све ово
без потребе за изражавањем
ја се том потребом браним и храним
ја вриштим ћутњом о теби
ти то чујеш
у кораку
у сумраку
у облаку
у бистрој води коју пијеш
чујеш нанавијек мој врисак
и желиш да ме сретнеш
а не знаш како
никако
љубави
никако



Можда вас ово занима