четвртак, 03. септембар 2020.

Васко Попа – СМРТ СУНЧЕВОГ ОЦА

На три корака од врха неба

Од липе у вечном цвету

Старо је сунце застало


Поцрвенело позеленело

Окренуло се око себе трипут

И вратило свом исходу


(На наше очи да не умре)


Кажу да има сина сунчевића

Док се окат и за нас не роди

Научићемо мрак овај да сија


субота, 29. август 2020.

Оскар Давичо – ДИШЕШ И ИГРАШ...

Дишеш и играш и сањаш
и шеташ кроз мој сан.
Свако ми јутро поклањаш
у шуми узабран дан.

И као хлеб и воће
ноћ ми на сто донесеш
и свет који тамо хоће
у диму косе укрешеш.

понедељак, 24. август 2020.

Хорхе Луис Борхес – ПЕСНИЧКА УМЕТНОСТ

Horhe Luis Borhes – KIŠAГледати реку од времена и воде и сећати се да је
време друга река, знати да нестајемо као река и
да лица пролазе као воде.
Осећати да је бдење други сан што сања да не сања
и да је смрт које се боји
наша пут она смрт сваке ноћи, која се
зове сан.
Видети у дану или години симбол дана
човекових и његових година, претворити
разарање година у музику, жагор и
симбол.
Видети у смрти сан, у смирају сунца тужно
злато, таква је поезија, бесмртна
и сиромашна. Поезија се враћа као зора и
смирај сунца.
Понекад у сутон неки лик
гледа нас из дубине огледала;
уметност треба да је попут огледала
које нам открива нас сопствени лик.
Приповедају да је Одисеј, сит чудеса,
заплакао од љубави видећи обалу Итаке
зелене и смерне. Уметност је попут Итаке
сва од зелене вечности, не од чудеса.
И као бескрајна река која пролази и остаје,
одраз истог непостојаног Хераклита,
истог и друкчијег, као бескрајна река.

•Превод Валентина Шекарић

среда, 12. август 2020.

Владимир Мајаковски – НАРЕДБА АРМИЈИ УМЈЕТНОСТИ

Старци успоравају бригаде,
ко да вуку неку ужад.
Хеј, другови!
На барикаде! —
барикаде срца и душа.
Онај је комунист чисти
што за собом мостове пали.
Доста корачања, футуристи,
на нову будућност — пали!
Воз се формирао у јединицу,
навио точкове и — пут за уши.
Ако пјесма не плави станицу,
чему се, онда, старо руши?

Ништа простије — редови двојни,
нога са ширитом да се слије,
неће помоћи совјетски депои
ако музичар марш не излије.
Изнесите клавире на улице,
здипите бубњеве из сваке куће!
Ако бубањ клавиру
унакази лице,
није важно —
само нек
туче.
Гмчење у фабрици — баци сад то,
кожу ћеш тамо офарбати,
и због туђе раскоши,
уз одмор,
уморним очима трептати.

Баци јефтине истинице —
из срца нека оне извјетре.
Улице су наше кичице,тргови — наше палете.
Ни свезак времена
хиљадулисти,
неће казати револуције чари.
На улице, футуристи,
и пјесници, и бубњари!

1917.

• Превео Божо Булатовић

Из књиге Мајаковски - Песме (Реч и мисао, ИП Рад, 1964)


Можда вас ово занима