четвртак, 2. фебруар 2023.

Марк Странд – ПЕСМА У КОЈОЈ СЕ УЖИВА

Марк Странд , Светска поезија
Марк Странд – ПЕСМА У КОЈОЈ СЕ УЖИВА
Мастило као да истиче из углова мојих усана,
Срећнији сам више него било када,
Ја пишем поезију која се лако чита.

Књижарка не верује у оно што види.
Њене очи су тужне.
И она шета рукама у џеповима на хаљини.

Песма је побегла
Светло је тамније
Пси у подрумима лају почињу да усправљају ноге

Колутам очима,
Њихове жуте шапе длакаве су као сликарске четкице
Збуњена књижарка почиње да слаже листове и плаче

Она то не разуме.
Када сам на коленима и љубим јој руку
Она се гласно смеје

Ја сам нови човек
Ја сам и са њом и без ње
Ја се успињем радостан у мрак књига.

•Превела с енглеског Тања Пајић
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

четвртак, 26. јануар 2023.

Раде Драинац – ОТРОВАН САН

Раде Драинац , Српски песници
Раде Драинац – ОТРОВАН САН
Бејах тада адмирал
Међу катаркама на којима букти по један метеор,
Имађах само један шал,
Ципеле старе
И под скутом пакет сања,
А јужни ветрови, ко шпанске гитаре,
Обмотаваху моја путовања.

О то чудно и лудо детињство моје,
И те неустрашиве очи занесене!
Та спазма и надземаљске боје,
Што ми у свакој луци, на крилу,
Донеше жене!

Често мислим на један балкон испод тамариса,
Под којим се у фосфорном сну љуља лука,
Са ког ми пуну шаку мириса
И звезда баци једна бела рука.

Те не знам да ли је то јава била,
Или се пијаном морском вуку
Причинило да уморан албатрос, опуштених крила,
Спава на месечевом луку.
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

субота, 21. јануар 2023.

Спасенија Цана Сладојев – ГЛАС ПЕТИ

Спасенија Цана Сладојев , Српска поезија
Спасенија Цана Сладојев – ГЛАС ПЕТИ
(за пет синова Јелене Јовандић)

За столом пет столица празних
У дворишту петоро заспалих
Скамењена 
Јелена удова
једног по једног дозива
Милораде устај
капију затвори
широм је отворена
најстарији си
браћи пример дај
шта је са тобом узданице моја
Одговора нема
Устај Саво
снег да чистиш
до прага је навејао
није време за спавање
колико пута да ти кажем
Одговора нема
А ти Пајо
успавано моје
стока гладна
живина ненахрањена
устај
не шали се с мајком
Одговора нема
Ћутиш Живко
а треба да причаш мајци
како је синоћ на игранци било
јеси ли ми девојку нашао
устај
питај да те саветујем
и отац и мајка сам ти
Одговора нема
Зар и ти Боро 
спаваш
најмлађе враголасто моје
зашто си врата непознатом отворио
зашто преко капије одговор ниси дао
Јесам мајко
питали су вере које смо
православне рекао сам
Зашто Боро брбљиво моје
мене ниси звао
Јесам мајко
не дајте нас викао сам
гласнији су пуцњи били
Косу чупа
Руке ломи
Где су мајке пита
Где су жене
Где девојке
Изабранике своје да виде
шта у туђој кући раде
Ни једна девојка
убицу на белом коњу не сања
и ни једна
загрљај крвавих руку не чека
Однекуд до Јелене убице глас
ЉУБИМ РУКУ МАЈКО
МОЛИМ ОПРОШТАЈ

Из збирке ''АЗБУКА МУЧЕЊА (за патњу одабрани)''
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

понедељак, 9. јануар 2023.

Ораја Маунтејн Дример – ПОЗИВНИЦА

Ораја Маунтејн Дример , Светска поезија
Ораја Маунтејн Дример – ПОЗИВНИЦА
Мене не занима
од чега живиш.
Ја желим да знам
шта је то чему тежиш
и усуђујеш ли се да сањаш
да сусретнеш се с чежњом свог срца.

Мене не занима
колико ти је година.
Ја желим да знам
да ли би ризиковао
да испаднеш лу̀да
због љубави
због свога сна
због авантуре пуког живљења.

Мене не занима
које планете
твој месец обрубљују...

Ја желим да знам
да ли си дотакао
средиште сопственог жаљења
да ли су те отвориле
животне издаје
или си се у себе сакрио, закључао се
пред страхом од неког будућег бола.

Ја желим да знам
умеш ли пригрлити бол
мој или свој
а не похрлити да га скријеш
или га збришеш
или поправиш.

Ја желим да знам
умеш ли да осетиш ужитак
мој или свој
умеш ли с дивљином заплесати
и заносом се испунити
до вршака свих двадесет прстију
а да нас не опоменеш
да будемо опрезни
да будемо практични
да упамтимо ограничења
људскога бића.

Мене не занима
да ли је прича коју ми причаш
истина.
Ја желим да знам можеш ли
изневерити другог
да би остао веран себи.
Можеш ли поднети да будеш
оптужен за издају
а не издати сопствену душу.
Можеш ли немати веру
и стога бити вредан поверења.

Ја желим да знам можеш ли видети Лепоту
чак и онда кад није лепа
сваки дан.
И пронаћи извориште сопственог живота
у њеном присуству.

Ја желим да знам
можеш ли живети са промашајем
својим и мојим
и још увек стајати на рубу језера
и према сребру пуног месеца викати
"Да".

Мене не занима
да знам где живиш
нити колико новца имаш.
Ја желим да знам умеш ли устати
после ноћи пуне жала и очаја
уморан и сав изубијан
и учинити што мора бити учињено
да би нахранио децу.

Мене не занима
кога познајеш
нити како си овде доспео.
Ја желим да знам хоћеш ли стајати
у средишту ватре
са мном
и не устукнути.

Мене не занима
где, нити шта, нити с ким си
студирао.
Ја желим да знам
од чега си саздан
изнутра
када све друго отпадне.

Ја желим да знам
умеш ли да будеш сам
са собом
и да ли ти се заиста свиђа
она којој правиш друштво
у празним часима.

Из књиге Позив(ница)
Издавач HarperONE, Сан Франcиско, 1999.

• С енглеског препевала Јелена Трајановски Станковић
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,