03 октобар 2024

Јевгениј Кропивницки – ОНИ ШТО ЧЕКАЈУ

Свако смрт док своју чека,
Обавља и посла нека:
Неко ради у дућану,
Неко пљачка пак у стану,
Неко воли алкохол,
Неко пак да чини бол.

Некоме је посао
Људима да прави зло.
Неко пак моралу учи –
(Тиме кога стигне мучи).

Један води предузеће,
Други паре прима веће.
Да не помињем и оне
Који голубове гоне.

Ова воли плес и славља,
Она руж на усне ставља.
Неко пак за новац худ
Учи себе шта је блуд.

Уред, бројеви, рачуни –
Ту су људи посла пуни…
Досадно је чекат крај,
Нечим време заварај!

29. април 1953.

•Превео с руског Душко Паунковић

01 октобар 2024

Ване Живадиновић Бор – ГОДИШЊА ДОБА

Између мене и плавог очајања њених очију
Зима се разапела као једро љубави
Која захвата само ветар луд од пољубаца
Који ме је неосетно довео до обала земље
где се никад не сања

Али изненада зима се сасушила у дну мога грла
Као слава злата у последњој стиснутој шаци
Као лист свео у пролеће.
Пролеће, благо пролеће, пролеће Вештачких Смрти,
Пролеће кристалног цвећа!
Да ти кажем:
Моје очи су пресушиле док си ти продужавало свој живот
на мом мртвачком ковчегу
Оне су се распукле као кликери колико су гледале
како се вучеш сјајно као слуз
Оне су постале провидне као црни и невидљиви вео
који краси чело и бедра младих и невиних невеста
И сад више не плачу

Не плачу више него да окусе боју мора
коју има каткад горчина сувише дуго уздржане сузе
Него да се огледају у имагинарном миру једног језера соли
Да се огледају и да се гледају
Као што чине две девојке, лепе и наге,
које још не познају љубав.

30 септембар 2024

Марко Ристић – ЕЛЕГИЈА

О једној растуженој сенци
О једном преклањском лику
Што заборавља мој сан
О једном другом дану
Незваном у мој крај
Говори киша на окну
И влажна сенка зебње
Пада полако на зид
Док лептир облеће лампу
Он је мој ноћни страх
Детињском руком чуван
Детињском руком храњен
Заједно са птицом у врту
Заједно са псом на ланцу

21 септембар 2024

Момчило Попадић – ТАМНА ЖЕНА

Имао сам жену дуге тамне косе
једном у пијанству у љето у слами
а сада је волим њене ноге босе
тужне њене очи зрелу пут што мами

тек сада је волим а било је росе
пред јутро и било смијеха је и сами
били смо и голи и врели и глосе
писали смо њежне по тијелу по тами

гатали смо дуго тражећи у ватри
лог за наша тијела пуна густе крви
па сад моје срце о тој госпи снатри

а нисам јој женик и нисам јој први
али сад је волим тек сада је xоћy
али гдје је наћи гдје је наћи ноћу.