с језером што чини давну даљину,
заћутала су врата и сад једино
суви ветар лета унутра ноћива.
И тајно уводи једну белу руку,
ту руку која се не отима,
и шта ли ради са њом онамо,
шта у то доба несвесног мрака?
Како се понаша њена нежност
у дну празних соба, с паучином само,
зар није нашла начин да изађе
и да се опет језером окупа?
