Lat«•» Ћир

04 јун 2025

Павле Поповић – ПОДНО САВИНЕ ВОДЕ

Павле Поповић , Српска поезија
Павле Поповић – ПОДНО САВИНЕ ВОДЕ
Подно питке Савине воде
Сувим гроцем нагнут к Лиму
Отац у гробу – О, Господе
Од икре крапа прави риму

Над зелен Лимом рибе лете
Липљани, крапи и младице
Никако мртви да се сете
Откуда рибе с Бјеласице

Свака је звезда овде читка
Окива клетвом стиха звекет
Камењем трчи вода плитка
Жубори слухом жабљи крекет

У глувом дому несаница
Отац у гробу сетву снива
Савина вода окрепница
Васкрслом надом кост умива.

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

02 јун 2025

Мирјана Стефановић – САВСКИ МАДРИГАЛ

Мирјана Стефановић , Српска поезија
Мирјана Стефановић – САВСКИ МАДРИГАЛ
Драган на фотељи туђу жену љуби
Ана у свом ћошку испија коњаке
у њеном се крилу твоја рука губи
ја коштицом трешње пуцам у оџаке

кроз канте за ђубре гладне мачке рију
у дворишту пуном климавих астала
нечје усне-пчела на врату ми спију
и на излет крећу чула радознала

а затим ће доћи попевка крај Саве
музика ће страсна да хуји ко бура
отицаће вода у даље прљаве
бацаћемо у муљ крунице божура

у зору ће умор свалит нас у траву
и дрхтаће тела самотничку страву

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

05 мај 2025

Жан Кокто – НИШТА МЕ НЕ ПЛАШИ

Жан Кокто , Француска поезија
Жан Кокто – НИШТА МЕ НЕ ПЛАШИ
Ништа ме не плаши као лажни мир што увија
За тренут лице што спава;
Тај сан је један Египат, а ти си мумија,
Под златном маском ти глава.

Под тим белегом мртве краљице, испод покрова
Где ти око поглед баца,
Кад љубавна ноћ те разори и обоји с нова
Ко црни парач мртваца?

Напусти, о моја дивља патко, о моја краљице,
Векове и океане;
Врати се површини, поврати своје лице
Што тоне с обратне стране.

•Превео Иван В. Лалић

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

Жил Сипервјел – ТО МАЛО...

Жил Сипервјел , Француска поезија
Жил Сипервјел – ТО МАЛО...
То мало океана што долази из далека,
То сам ја, ја који сам од овога света,
Тај залутали брод, препун морнара,

Да, ја сам тај што клизи по мапи света,
То плаветнило заборављено, ал ревност позната,
И тај шапат на обронку магле;

Да, то сам ја, ја који почињем ту,
То немо срце које у себи гуши крике,
Та птичја крила поред птица без крила,
Летећи упркос свему, као бачен из праћке;

Да, то сам ја, са човечанском бригом,
И свуда храбро, јер треба још живети
Под небом које више не памти зору!

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,