четвртак, 14. фебруар 2019.

Едит Седергран | ЛЕПОТА

Шта је лепота? Питају се све душе –
Лепота је свако изобиље,
Сваки жар, свака препуњеност
И свака велика немаштина;
Лепота је бити одан лету и наг до јесени;
Лепота је папагајева перјана одора
Или залазак сунца који најављује олују:
Лепота је оштра црта и необичан глас:
То сам ја,
Лепота је велики губитак
И погребна поворка без гласа,
Лепота је лаки замах лепезе који буди
Дашак судбине;
Лепота је бити чулан као ружа
Или опростити све зато што сунце сија;
Лепота је крст који је монах изабрао
Или ниска бисера коју дама
Добија од љубавника,
Лепота није ретки сос у коме
Песници себе сервирају,
Лепота је водити рат и тражити срећу,
Лепота је служити вишим силама.

Превела Славица Агатоновић

среда, 13. фебруар 2019.

Скендер Куленовић | СТЕЋАК

Стећак мраморни ћути говором сцена по боку.
Јачи од канџа кише, повампирења и крађе.
Његов мјесец и сунце, што значе посмртне лађе,
Давно су превезли душу, вјекују сад у доку.

Удаљили су се од њега и градови и села.
Видик му створе листопад и козе што ту брсте.
Вјетар подсјети лијеске, и оне се шаптом крсте.
Змија му крене уз рељеф, свој рељеф свије сред чела.

Зашто сам дошао овдје кад све већ овдје пише?
Посљедњу биједу зелен с јесењом травом дишем.
Чуј, звони зрело стабло: то лијес ми теше жуна.

Стихове што још брује ー длијетом по стећку свом стишај
и, успокојен, пусти нека их покрије лишај,
лези под стећак стиха без превозника ー чуна.

уторак, 05. фебруар 2019.

Сибе Миличић | XV

Кад сенке облака једног
што клизи од стене до стене,
од брда до другог брда,
па се крене кроз поље, —
тако кроз неба висине,
од звезде иде до звезде,
од звежђа до другог звежђа,
тамна, огромна сенка
велике земље моје.

И као што извора безброј
лију се у једну велику реку,
затим у море
и у њему тичу све крајеве света, —
тако,
између Неба и Земље,
стичу се,
све малене сенке
земаљских бића и ствари,
у ову огромну сенку
и у њој
додирују се Неба.

Па ја што вечито хоћу,
да душом живим сред звезда,
мислим:
куда овог минута
кроз бескрај свемира блуди,
кроз која сазвежђа дивна
земљина сенка лута,
да дознам:
са сенком свог сопственог тела
коју додирујем звезду?!

(Из књиге Звездано небо)

понедељак, 04. фебруар 2019.

Жак Превер | СТРЕЛАЦ

То лице љубави
опасно и нежно
једне се вечери јави
после предугог дана
Можда је стрелац био
са луком
или свирач
са харфом
Не знам више
Заиста не знам

Знам само
да ме је ранио
можда стрелом
можда песмом
Знам само
да ме је ранио
из срца крв ми тече
Врела ме сувише врела
љубавна рана пече.


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ