понедељак, 18. новембар 2019.

Весна Крмпотић – ПЈЕШЧАНА КУЛА

Држим се на окупу,
свим силама држим се на окупу:
и скупљам живи пијесак свога бића
на хрпу, на хрпу, на хрпу.

И говорим: сад више нисам пијесак
сада сам кула од пијеска.
Колико зидам, зидам, зидам:
можда сам већ кула од камена,
можда сам већ само кула.

Што сам све радила да будем зид!
А гле, море се не труди да буде море,
оно је море; а нити цвијет
не ради ништа да буде цвијет.

На окуп зовем пијесак
и зидам, зидам, зидам:
а у предаху с ухом на зиду слушам
како подземно жуде срца
да их помете велики вал
и да их табан вјетра згази
у заборав.

Држим се на окупу.
Свим силама држим се на окупу:
и скупљам живи пијесак свога бића
на хрпу,на хрпу, на хрпу.

И говорим: сад више нисам пијеск.
Сад сам кула од пијеска.
Колико зидам, зидам, зидам:
можда сам већ кула од камена;
можда сам већ само кула.

четвртак, 07. новембар 2019.

Федерико Гарсија Лорка | ПОГЛЕДАХ ТИ ОЧИ


Погледах ти очи
мислећи на твоју душу.
Бео олеандер.

Погледах ти очи
мислећи на твоја уста.
Румен олеандер.

Погледах ти очи.
Била си мртва.
Црн олеандер.

среда, 06. новембар 2019.

Јован Јовановић Змај | ВИДОВ-ДАН

Не ти, што браниш невидним духом
Клонуле, слабе, невине,
Већ ти, што држиш крепосном руком
Мерило правде, истине;
Ако ти ј` заман молитва ова,
Глас рода ваљда није `ман,
Ох, ево, иште тол`ко векова
Још само један Видов-дан.

Тужан је јаук из околина,
Громак је одзив гласа тог,
Тврда је мишца српскога сина,
Свете му патње рода мог.
Чудна му мисао на јави плане,
Чудно га ноћу теши сан;
У зору чека хоће л` да сване
Још само један Видов-дан.

Не иштем снагу, већ само слогу,
Да једном познам своју коб,
Па ако живет српски не могу
Бар да ми поштен остане гроб.
Косово ћути, Ситница јечи,
– Гроб зија давно ископан.
– Ал` кога чека? Знаће тек рећи
Још један нови Видов-дан.

понедељак, 28. октобар 2019.

Паул Целан | ТАМНО ОКО ОКТОБРА

Камен-кацига време. А све бујније навиру
коврџе боли уоколо лепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грешничке једне изреке: лепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.

Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвездани жар
слепих пријатеља неба
позива га према горе.

Надомак вратима сна, нескривено
једно се усамљено око трза.
Доста му је да зна
оно што се збива сваки дан:
на прозору Истока
ноћу му се причињава издужена
луталица – сена чувства.

У влагу њеног ока ти урањаш свој мач


Можда вас ово занима

Пратиоци сајта