Оглас за зборник поезије

понедељак, 05. октобар 2020.

Алехандра Писарник – НЕВИДЉИВА УМИЈЕЋА

Ти која пјеваш све моје смрти.

Ти која пјеваш оно што не вјерујеш

у сну времена,

опиши ми кућу празнине,

говори ми о оним ријечима одјевеним лијесовима.

које настањују моју невиност.

Са свим мојим смртима

ја се предајем својој смрти,

с оно мало особа из дјетињства,

с опијеним жељама

које не лутају под сунцем,

и не постоји ријеч раноранилац

која даје разлог смрти,

и нема богова тамо гдје се умире без гримаса.


(Антологија песама полуделих песника, УКС, 2014)


•Превео са шпанског Јусуф Али Хећимовић


четвртак, 01. октобар 2020.

Иво Андрић – УТЕХА СНОВА

Они што робују дању
Ни ноћу не налазе сна.
Не сећа се човек
Онога што би хтео,
Него кроз језу ћелија
И ноћ,
Тамне маказе шкрипе
И сабласна одела кроје.
Од мог живота ништа није моје.
Немир у коме дрхтим
Једино је што оста – неки сати туку! –
А све остало поста
Тек мала, стара прича
О јагњету и вуку.
Само кад зора свиће – ко зна процесе тела! –
Ко неко врело пиће
Што заноси и крепи,
Кратак сан потече, и занос неразумљив:
Да су сва чуда и тајне без имена и знака,
Истине без сведока,
У мени сачуване.
И још, покаткад, док спавам.
Дође дах далеких мора,
Топла чилима, воћа,
И раскоши непознате.

(1916)

четвртак, 03. септембар 2020.

Васко Попа – СМРТ СУНЧЕВОГ ОЦА

На три корака од врха неба

Од липе у вечном цвету

Старо је сунце застало


Поцрвенело позеленело

Окренуло се око себе трипут

И вратило свом исходу


(На наше очи да не умре)


Кажу да има сина сунчевића

Док се окат и за нас не роди

Научићемо мрак овај да сија


субота, 29. август 2020.

Оскар Давичо – ДИШЕШ И ИГРАШ...

Дишеш и играш и сањаш
и шеташ кроз мој сан.
Свако ми јутро поклањаш
у шуми узабран дан.

И као хлеб и воће
ноћ ми на сто донесеш
и свет који тамо хоће
у диму косе укрешеш.


Можда вас ово занима