Поезија векова

15 септембар 2023

Божидар Тимотијевић – ЖИВОРАД

Божидар Тимотијевић , Српска поезија

Два – три брда, једна кућа,

чиста као три сванућа.

Око куће орах, шљива,

а све ко да небом плива.

Испод куће легла њива,

оживела па ужива.

А до жита кукурузи

окренули леђа тузи.

На ливади пасу стада

лепша од три царска града.

Лепша од три царска града –

то је кућа Живорада!

Живораде, Живораде,

никни свуда и где те не саде!

Прочитајте више >>

02 август 2023

Стеван Тонтић – КАД ЈЕДНОГ ДАНА МОЈА ВОЉЕНА

Српска поезија , Стеван Тонтић

Стрепим шта ћу

И како ћу

Кад једног дана моја вољена

(Љубоморно небо узме је к себи)

Пређе у царство светих сјена.

Тужиће за њом

Земља којом сад газимо

Не обазирућ се на племенске међе,

Али ће јој се обрадоват њена

Насмијана васељена.

То ме помало већ тјеши.

Мада бих ту утјеху волио

Да додирујем руком,

Милујем као Адам своје ребро

Прије но што се од мене одријеши.

Прочитајте више >>

Светислав Мандић – ДАВНА НЕЖНОСТ

Светислав Мандић , Српска поезија

Знам тополе крај реке и прегршт сивих млиница,

и оно гробље на брегу, скривено смоквом и наром,

знам љубичасто небо, препуно малих птица,

знам једно јужно вече

над Мостаром.

Па често кад се осамим и руке кад се скамене,

са мном кораке удвоји сета доста стара,

ја слутим, то је она потајно дошла по мене

због једне давне нежности,

због Мостара.

Прочитајте више >>

21 јун 2023

Вјекослав Мајер – МОЈ УЧИТЕЉ

Балканска поезија , Вјекослав Мајер

Крај мојег узглавља ко да му видим лице,

шапће: „Јеси ли написао задаћу?“

Ја се испричавам: „Учитељу, сада ћу.“

И хоћу устати, али ме године сјете,

па ти већ дуго, дуго ниси дијете,

на твоје мјесто давно су други дошли.

Дани су прошли.

Као да видим како преда мном хода.

На глави му полуцилиндар црни.

Лијепо је знао причати о срни,

о сигама и тајнама звјезданог свода.

Сложно смо запјевали: „Хитра ласто.“

Његово лице, мало ружичасто,

смијешило се док је диригирао.

Вани је гласно прољетни вјетар свирао.

Крај мојег узглавља ко да му видим лице,

шапће: „Јеси ли написао задаћу?“

Ја се испричавам: „Учитељу, сада ћу.“

И хоћу устати, али ме године сјете,

па ти већ дуго, дуго ниси дијете,

твоја су љета отишла по топлом зраку

као балони… и прсли… у мраку.

Прочитајте више >>

15 септембар 2023

Божидар Тимотијевић – ЖИВОРАД

02 август 2023

Стеван Тонтић – КАД ЈЕДНОГ ДАНА МОЈА ВОЉЕНА

Светислав Мандић – ДАВНА НЕЖНОСТ

21 јун 2023

Вјекослав Мајер – МОЈ УЧИТЕЉ

Најчитаније током седмице