Јесењи сумрак рâни;
Листови свели жуте.
Лепи, несрећни дани.
Провидан сумор пао
На моје дане лако.
Сад мије на све жао,
И тешко, тешко тако!
Живот у сну не буја
У ове часе глуве;
Вечерњи дах лелуја
Уморне гране суве.
Једина радост тиха
И у то тужно доба,
Када се мис’о ниха
К’о цвет врх рана гроба,
То је кад лепа туга
Спомена мојих редом
Засија, као дýга,
У меком сумраку бледом.
Висине бледе ћуте,
Јесењи сумрак рâни;
Листови свели жуте.
Лепи, несрећни дани.
