Сунце зађе, мрак протежеПо обзорју своју моћ;
Санак спушта своје мреже
И све хвата – лаку ноћ!
Опет један данак прође,
Као што ће и сви проћ,
Дозвати га нико óђе
Већ не може – лаку ноћ!
Дан за даном тако гине,
И тако ће једном доћ,
И посљедњи да нам мине,
И смрт рече: лаку ноћ!
