30 септембар 2024

Марко Ристић – ЕЛЕГИЈА



О једној растуженој сенци
О једном преклањском лику
Што заборавља мој сан
О једном другом дану
Незваном у мој крај
Говори киша на окну
И влажна сенка зебње
Пада полако на зид
Док лептир облеће лампу
Он је мој ноћни страх
Детињском руком чуван
Детињском руком храњен
Заједно са птицом у врту
Заједно са псом на ланцу

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!