08 јул 2010

Витомир Вито Николић | ИНТИМЕ



Ноћас тако желим да ме неко воли,
прегршт нечије њежности ми треба;
ноћас ћу све да заборавим и преболим
и да се вратим у наручје неба.

Ја сам био кафански и више нич'ји,
и био пуст и презрен - нежељен к'о гробар.
Ноћас бих хтио себи - дјечаку да личим
и да ми опет кажу како сам добар.


Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!