Оловне и тешке снове снивају
Облаци над тамним горским странама;
Монотоне сјене ријеком пливају,
Жутом ријеком међу голим гранама.

Иза мокрих њива магле скривају
Кућице и торањ; сунце у ранама
Мре и мотри, како мрке бивају
Врбе, црнећи се црним вранама.

Све је мрачно, хладно; у првом сутону
Тек се слуте цесте, док не утону
У даљине слијепе људских немира.

Само горди јаблан лисјем сухијем
Шапће о животу мраком глухијем
Као да је самац усред свемира.