03 август 2022

Живко Јевтић – ОГЛУШЕЊЕ



И диже млад жамор
лишћа ме, у небо спушта.
Ја склопим очи, ћутим:
све ми је прошло ни у шта!

Још сузе чувам да не теку.
Слеп сам, а по свежем звеку
препознајем дрвета нов шум.
Отворим очи:
ту и тамо бокор
креће се,
као жив и зелен хум!

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!