Под тешким врећама жита и брига.
Док узору пролеће и пожњу лето
црвени кртичњаци изрију ледине дланова.
Под усијаним небом ожедне како земља
под модрим облаком ручају зебње класја.
Кад се породи јесен подетиње од среће
па сисају млеко из дојки лампека.
Тек тада се сете љубави и жена
па их опет воле уместо њива све до пролећа.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!