понедељак, 09. септембар 2019.

Мирко Королија | SIESTA¹



Бићу кô Сатир што из грања вири
и чека нимфу несташну и младу,
док око њега у прозирном хладу
облећу страсни, мекани лептири.

Окитив чело ружама и травом,
слушаћу како изнад вала врући'
допире твоја песма, миришући
младошћу, сунцем и пожудном стравом.

Сакупиће се моја душа страсна
у жедан пехар у самотној сени,
пијући млаки глас твој из даљина;

док ћу да снивам жудно једна красна,
опојна уста као мак румени,
и једне зубе ситне, од јасмина!


¹Подневна кртка дремка

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта