Бићу кô Сатир што
из грања вири
и чека нимфу несташну и младу,
док око њега у прозирном хладу
облећу страсни, мекани лептири.
Окитив чело ружама и травом,
слушаћу како изнад вала врући'
допире твоја песма, миришући
младошћу, сунцем и пожудном стравом.
Сакупиће се моја душа страсна
у жедан пехар у самотној сени,
пијући млаки глас твој из даљина;
док ћу да снивам жудно једна красна,
опојна уста као мак румени,
и једне зубе ситне, од јасмина!
¹Подневна
кртка дремка
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!