Пјесник је оштећени примјерак човјека
створеног да мирно и спокојно живи
и Јесењин је био у срцу пун лелека
што је пјесник а не орач на њиви

Пјесник свуд остаје а ипак даље иде
за маглом, за даљином, за облачића прамом,
њега је свуда мање но тамо гдје га виде
а најмање га има у њему самом.

(1960)