![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjqnfWDDdC2WyktbGKn9LsTAWw4pFtN5LVUiERGvUCSrcjGm4s6CieQ7zUvg5DZn4Ljf0qAcb4l9DPk76LzxwDuP_EmTxhaI9alPhJNajQv3g0mnn1WfW-bYmIlXeaE7wztxw0f2FYRiGA/s200/pablo_neruda.jpg)
у оштрој и валовитој реци жена,
плетенице, очи тек утонуле,
јасне ноге што посрћу пловећи у пени.
Одједном ми се учини да спазих твоје нокте,
дугуљасте, утекле, сестре неке трешње,
затим твоја коса - што пролази и чини ми се
да видим како у води твој лик од ломаче гори.
Гледах, али ниједна не имаде куцај твог срца,
светло и мрачну глину из шуме коју си донела,
ниједна није имала твоје малене уши.
Ти си јасна, и потпуна, и једина међу свима
и тако с тобом идем прелазећи и љубећи
широки Мисисипи женственог ушћа.
JEDINA.....divno.neko,nekome je sve,a ima nas puno!
ОдговориИзбриши...kao kad se svakodnevno krećemo u gomili ljudi i u svakom od njih pokušavamo naći komadić, jedne i jedine osobe...
ОдговориИзбришиPablo Neruda, moj omiljeni pjesnik
Lijepo je...
ОдговориИзбриши