06 мај 2009

Пабло Неруда | СОНЕТ бр. 43



Тражим твој знак међу осталима,
у оштрој и валовитој реци жена,
плетенице, очи тек утонуле,
јасне ноге што посрћу пловећи у пени.

Одједном ми се учини да спазих твоје нокте,
дугуљасте, утекле, сестре неке трешње,
затим твоја коса - што пролази и чини ми се
да видим како у води твој лик од ломаче гори.

Гледах, али ниједна не имаде куцај твог срца,
светло и мрачну глину из шуме коју си донела,
ниједна није имала твоје малене уши.

Ти си јасна, и потпуна, и једина међу свима
и тако с тобом идем прелазећи и љубећи
широки Мисисипи женственог ушћа.

3 коментара:

  1. JEDINA.....divno.neko,nekome je sve,a ima nas puno!

    ОдговориИзбриши
  2. ...kao kad se svakodnevno krećemo u gomili ljudi i u svakom od njih pokušavamo naći komadić, jedne i jedine osobe...

    Pablo Neruda, moj omiljeni pjesnik

    ОдговориИзбриши

Све што напишете је слика вашег образа!