О, срце што немирно сањаш,
о, како бијеш испред прага
двоструког нашег битисања.
Ти си становник двају светова.
Нездрав и страстан твој је дан.
И као откровење духова
твој сан је пророчки нејасан.
Иако из паћеничких груди уздах избија,
којег су створиле страсти многе,
душа је спремна као Марија
да се уз Христове припије ноге.
•С руског препевала Љубица Несторов
(Из часописа Суштина поетике бр.62, мај/август 2019)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!