петак, 06. септембар 2019.

Борисав Симић | МОЛИТВА ЗА ТЕБЕ



Усред зиме тица лета пева ми на прсту руке,
Ћилим поноћи растегао се, пуца на њему бесмртна воља.
И јуче и данас запаљено је грање моје муке
Вино среће потопило наша братска поља.

Остани у мени песмо, ми црни људи нисмо
Лутаћемо по житу злата, тражићемо наша јутра
И сутра и увек расадник Славе расте за наше писмо.
Радост на раскршу жеља озлатићемо сутра.

Вивак са моје Битве баладе о словима пише
Анђео са шуме моје Доброту росе са мене брише.
Гину пси зависти од њега и он за песму дише
Умиру слуге злобе – цвеће бола мирише.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта