ту су топле рушевине љета;
На рубу напуштеног мора
и једног изгубљеног свијета.
Ничег нема, ничег нема
од тебе, од мене.
Остала је само празна кућа
мало ствари љетовања нашег
на столу новине још леже
са неким датумима јула.
Наша љубав сад се руши
као пјешчана кула.
Ал’ још сам увијек овдје
још загледан у море
на вратима виле у којој туга спава.
А кише су се слиле у цвјетове агава
и љету је крај.
Од времена поезије и мира
остала је само пуста кућа
у ноћи окренута мору
сад чека љубавнике нове.
Ничег нема, ничег нема
од тебе, од мене у њој.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!