И све тако — кроз дим кȏ фатаморгана

И кроз космичке магле по земљи пале;

Видим ти у оку хладноћу зимског дана,

Што други не видеше те знаке мале.

Заборавивши сву муку што ме узима

И другове што делише хлеб са мном —

Идем теби, не утабаним путевима,

Већ кȏ месечар вођен месечином.

Пусти нек небо чувства нам процени

И пошаље нам тишину или олују,

Без тебе је и мучно и тужно мени,

Али с тобом теже дамари се чују.

• С руског препевао Анђелко Заблаћански