Народна песма – СРПСКА ДЈЕВОЈКА

У Милице дуге трепавице,

Прекриле јој румен јагодице,

Јагодице и бијело лице;

Ја је гледах три године дана,

Не могох јој очи сагледати,

Црне очи и бијело лице,

Већ сакупих коло ђевојака,

И у колу Милицу ђевојку,

Не бих ли јој очи сагледао.

Када коло на трави играше,

Бјеше ведро, пак се наоблачи.

По облаку зас'јеваше муње,

Све ђевојке к небу погледаше,

Ал' не гледа Милица ђевојка,

Већ преда се у зелену траву.

Ђевојке јој тихо говорише:

"Ој Милице, наша другарице!

Ил'си луда, ил' одвише мудра,

Те све гледаш у зелену траву,

А не гледаш са нама у облаке,

Ђе се муње вију по облаку."

Ал' говори Милица ђевојка:

"Нит' сам луда, нит' одвише мудра,

Нит' сам вила, да збијам облаке,

Већ ђевојка, да гледам преда се."

Све што напишете је слика вашег образа!

18 јул 2013