Само само пламен, жеђ и крик и пожар.

Кроз тесне јаруге душе моје време се пробија

Као тамна вода, силовито, брзо и непрепознато.

На моме телу тиња белега: пролазност

Но ти си огледало у коме

Протичу набујали потоци сваког живота

И иза златног тла

Блиставо васкрсавају мртве ствари.

Оно најбоље у мени гори и гаси се – залутала звезда

Која пада у понор плавих летњих ноћи –

Но слика твојих дана је висока и далека,

Вечити знак да штити од твоје судбине.