![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirhYxdSugVSPdTDqOgpm6oXR2BXedzOG-9mXF4ZTSvgJ6E_HZ7w3-YmdKxfCOUg39e7tSXC04lU4ESntmJgTqC2DSEk7NKHeX8iEU46lZS0HbCS_jMn_0MVToJ-pB7htV1IfNH-ngebH0/s1600/paul-celan.jpg)
коврџе боли уоколо лепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грешничке једне изреке: лепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.
Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвездани жар
слепих пријатеља неба
позива га према горе.
Надомак вратима сна, нескривено
једно се усамљено око трза.
Доста му је да зна
оно што се збива сваки дан:
на прозору Истока
ноћу му се причињава издужена
луталица – сена чувства.
У влагу њеног ока ти урањаш свој мач