петак, 29. април 2022.

Петар Прерадовић – ПРИЗНАЊЕ

petar preradovic priznanje
Теци, душо, Божје врело, теци
У захвалност Бога превишњега,
Створова му придружи се јеци,
Што се њему свуд одзивљу с њега!

Хвале гласом признај му и реци:
И ја, Боже, твоја сам биљега,
Ситна капља кр’јесница у ријеци
Твога св’јетла вијеком текућега!

По теби сам твог образа слика,
Посестрима твојијех духова;
По теби сам дивна и велика,

Творна сила умнијех творова;
По теби сам земских створа дика,
Неумрла изнимка њихова!

уторак, 26. април 2022.

Џон Дон – ХИМНА БОГУ, У МОЈОЈ БОЛЕСТИ

Док полако крећем у пресвети дом,
где за навек бићу ја музичар Твој,
тамо где светаца прославља Те хор,
харфу усклађујем, настојим на њој
да чиним што јесте већ посао мој.

Боже, верујем да Голгота и Рај,
Крст и Дрво никли из истог су тла,
у мени Адама оба препознај,
знојем првога сам сав обливен ја,
а крв последњега нек души спас да.

Прими ме, док крв ме Његова прекрива,
за Његово трње, дај ми круне крас,
а пошто душама Твоју реч казивах,
нек то буде моје проповеди глас:
„Бог нас руши, да би уздигао нас.“

•Превео Владета Р. Кошутић

петак, 22. април 2022.

Живко Јевтић – ДРВО

Звук ме разбија зеленог лишћа,
толиког на гранама новца.
Дрво је душа ловца,
дрво је пуно тајне,
смрт птица
и небо крије.

Дрво је музичка сала:
човек ноћу са њега
може арије
да чује неслућене.
И кад је у соби старинској
нога од астала,
дрво пева
при месечини пуца.

Дрво је скровито срце
нечије.
И кад је живо
и мртво кад је,
оно куца.

(Бубе у глави – Антологија песама полуделих песника)

среда, 6. април 2022.

Александар Ристовић – СРЕДИШТЕ

aleksandar ristovic
Ниси сам
него је простор у теби,
чист
као прозирно крило у ваздуху;
ниси сам
док су око тебе
куће, камен и светлост,
иста мисао
једне жене која те прати
држећи за руку
дете
у старинском вагону
са седиштима од зелена плиша,
или у пољу
са изокренутим цвећем;
ниси сам
док божја уста говоре на твоја уста
реч по реч
из једног непрегледног
сјаја чије је време заустављено.


Можда вас ово занима