где за навек бићу ја музичар Твој,
тамо где светаца прославља Те хор,
харфу усклађујем, настојим на њој
да чиним што јесте већ посао мој.
Боже, верујем да Голгота и Рај,
Крст и Дрво никли из истог су тла,
у мени Адама оба препознај,
знојем првога сам сав обливен ја,
а крв последњега нек души спас да.
Прими ме, док крв ме Његова прекрива,
за Његово трње, дај ми круне крас,
а пошто душама Твоју реч казивах,
нек то буде моје проповеди глас:
„Бог нас руши, да би уздигао нас.“
•Превео Владета Р. Кошутић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!