Док полако крећем у пресвети дом,

где за навек бићу ја музичар Твој,

тамо где светаца прославља Те хор,

харфу усклађујем, настојим на њој

да чиним што јесте већ посао мој.

Боже, верујем да Голгота и Рај,

Крст и Дрво никли из истог су тла,

у мени Адама оба препознај,

знојем првога сам сав обливен ја,

а крв последњега нек души спас да.

Прими ме, док крв ме Његова прекрива,

за Његово трње, дај ми круне крас,

а пошто душама Твоју реч казивах,

нек то буде моје проповеди глас:

„Бог нас руши, да би уздигао нас.“