толиког на гранама новца.
Дрво је душа ловца,
дрво је пуно тајне,
смрт птица
и небо крије.
Дрво је музичка сала:
човек ноћу са њега
може арије
да чује неслућене.
И кад је у соби старинској
нога од астала,
дрво пева
при месечини пуца.
Дрво је скровито срце
нечије.
И кад је живо
и мртво кад је,
оно куца.
(Бубе у глави – Антологија песама полуделих песника)
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!