22 април 2022

Живко Јевтић – ДРВО



Звук ме разбија зеленог лишћа,
толиког на гранама новца.
Дрво је душа ловца,
дрво је пуно тајне,
смрт птица
и небо крије.

Дрво је музичка сала:
човек ноћу са њега
може арије
да чује неслућене.
И кад је у соби старинској
нога од астала,
дрво пева
при месечини пуца.

Дрво је скровито срце
нечије.
И кад је живо
и мртво кад је,
оно куца.

(Бубе у глави – Антологија песама полуделих песника)

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!