Ниси сам

него је простор у теби,

чист

као прозирно крило у ваздуху;

ниси сам

док су око тебе

куће, камен и светлост,

иста мисао

једне жене која те прати

држећи за руку

дете

у старинском вагону

са седиштима од зелена плиша,

или у пољу

са изокренутим цвећем;

ниси сам

док божја уста говоре на твоја уста

реч по реч

из једног непрегледног

сјаја чије је време заустављено.