недеља, 27. март 2022.

Вито Николић – СТАРАЦ

Уморан већ и мало горак
од свега што се збило и што није,
он иде тихо, корак по корак,
улицом – ко рубом провалије.

Мало шта види и мало шта чује
сем грозну јеку свога штапа,
како му корак заглушује
– како га с тишином неком стапа.

Кад сједне на клупу да завара
ту збиљу коју штап одзвања,
људи помисле – он одмара,
људи помисле – старац сања.

петак, 18. март 2022.

Ранко Симовић – КОСОВСКА НОЋ

ranko simovic kosovska noc
Косово је немирна граница
усред срца, насред ораница.

Питање се поставља ко ново:
да ли знамо чије је Косово?

Испод земље и кости нас зову:
коме ћете царству на Косову?

Скупи децу у кућу с вечери,
тули светлост и закључај двери.

Крстове и белеге у тами
нека бране мртваци и сами.

Да л’ бежати, бар голим животом?
Косово нас прогања и потом.

Чезнем јутро, сан ме обилази,
чекам Сунце на небеској стази

и питам се: може ли да сине
из наслага такве помрчине?

четвртак, 10. март 2022.

Стеван Тонтић – СВАКОГ ЈУТРА, СВАКЕ ВЕЧЕРИ

stevan tontic svakog jutra svake veceri
Сваког јутра драга ме љуби кад на посао крене,
успут се смијеши и онима што никог не воле.
А ја? Молим се да злодуси јој срце не осјене;
за њу се и руже, птице, напуштена дјеца моле.

Живимо у земљи старих проповједника убиства,
с новим збиркама лешева и полуживих тијела.
Бог је убијен, полунијем, љубав светачки чиста.
Све што чинимо опроштај је, почетак опијела.

Сваке вечери моја драга нада мном сузе рони
јер у сну ја вриштим, наливен стравом и тмицом.
Анђео наш сву ноћ Господу своме звони
бисерном, од суза нанизаном бројаницом.

среда, 9. март 2022.

Војислав Илић Млађи – ДА САМ ЗНАО

vojislav ilic mladji da sam znao
Да сам знао, да срећа одлети
Ко прах златан с лептирових крила,
И да радост – та неверна друга –
Намах прође, ко да није била,
Ја у добру, не бих хладан бив'о,
већ бих цвеће, певајући, брао,
И пун миља, живот бих ужив'о,
Да сам знао!...

Да сам знао, да ћеш, тако брзо,
Испит чашу судбине ти клете:
Да ћеш младост сахранити златну
На дну реке, мило моје дете.
„Играј! Певај, раздраган и чио!
Бог је зато дечји живот дао!“
Сваки дан бих теби говорио,
Да сам знао!...

Да сам знао, да ће твој гроб свети
Бити казна – по заслузи строга –
Намењена твом безбрижном оцу,
Удаљеном од Господа Бога,
Трг'о бих се још за твог живота,
И пун вере, пред вишњег би пао,
Да излишном твоју смрт учиним,
Да сам знао!...

Београд, 24.2.1925.