Питање се поставља ко ново:
да ли знамо чије је Косово?
Испод земље и кости нас зову:
коме ћете царству на Косову?
Скупи децу у кућу с вечери,
тули светлост и закључај двери.
Крстове и белеге у тами
нека бране мртваци и сами.
Да л’ бежати, бар голим животом?
Косово нас прогања и потом.
Чезнем јутро, сан ме обилази,
чекам Сунце на небеској стази
и питам се: може ли да сине
из наслага такве помрчине?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!