успут се смијеши и онима што никог не воле.
А ја? Молим се да злодуси јој срце не осјене;
за њу се и руже, птице, напуштена дјеца моле.
Живимо у земљи старих проповједника убиства,
с новим збиркама лешева и полуживих тијела.
Бог је убијен, полунијем, љубав светачки чиста.
Све што чинимо опроштај је, почетак опијела.
Сваке вечери моја драга нада мном сузе рони
јер у сну ја вриштим, наливен стравом и тмицом.
Анђео наш сву ноћ Господу своме звони
бисерном, од суза нанизаном бројаницом.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!