четвртак, 10. март 2022.

Стеван Тонтић – СВАКОГ ЈУТРА, СВАКЕ ВЕЧЕРИ



stevan tontic svakog jutra svake veceri
Сваког јутра драга ме љуби кад на посао крене,
успут се смијеши и онима што никог не воле.
А ја? Молим се да злодуси јој срце не осјене;
за њу се и руже, птице, напуштена дјеца моле.

Живимо у земљи старих проповједника убиства,
с новим збиркама лешева и полуживих тијела.
Бог је убијен, полунијем, љубав светачки чиста.
Све што чинимо опроштај је, почетак опијела.

Сваке вечери моја драга нада мном сузе рони
јер у сну ја вриштим, наливен стравом и тмицом.
Анђео наш сву ноћ Господу своме звони
бисерном, од суза нанизаном бројаницом.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима