Да сам знао, да срећа одлети
Ко прах златан с лептирових крила,
И да радост – та неверна друга –
Намах прође, ко да није била,
Ја у добру, не бих хладан бив'о,
већ бих цвеће, певајући, брао,
И пун миља, живот бих ужив'о,
Да сам знао!...
Да сам знао, да ћеш, тако брзо,
Испит чашу судбине ти клете:
Да ћеш младост сахранити златну
На дну реке, мило моје дете.
„Играј! Певај, раздраган и чио!
Бог је зато дечји живот дао!“
Сваки дан бих теби говорио,
Да сам знао!...
Да сам знао, да ће твој гроб свети
Бити казна – по заслузи строга –
Намењена твом безбрижном оцу,
Удаљеном од Господа Бога,
Трг'о бих се још за твог живота,
И пун вере, пред вишњег би пао,
Да излишном твоју смрт учиним,
Да сам знао!...
Београд, 24.2.1925.
Ко прах златан с лептирових крила,
И да радост – та неверна друга –
Намах прође, ко да није била,
Ја у добру, не бих хладан бив'о,
већ бих цвеће, певајући, брао,
И пун миља, живот бих ужив'о,
Да сам знао!...
Да сам знао, да ћеш, тако брзо,
Испит чашу судбине ти клете:
Да ћеш младост сахранити златну
На дну реке, мило моје дете.
„Играј! Певај, раздраган и чио!
Бог је зато дечји живот дао!“
Сваки дан бих теби говорио,
Да сам знао!...
Да сам знао, да ће твој гроб свети
Бити казна – по заслузи строга –
Намењена твом безбрижном оцу,
Удаљеном од Господа Бога,
Трг'о бих се још за твог живота,
И пун вере, пред вишњег би пао,
Да излишном твоју смрт учиним,
Да сам знао!...
Београд, 24.2.1925.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!