У реду,

да то развалимо, дјевојко,

тако да се виде изнутрице,

и да се на длану пуши вруће срце,

дрхтави дамари, модри епидерм, напети живци,

све у шеснаест, дјевојко.

У реду,

да те развалимо, бештијо:

једно краљевство у рђавој владавини,

једну лутку на прагу зрелости,

један плод у галопу, једно споро напредовање.

Хајде да зазиремо, дјевојко.

Али да то буде тако очигледно,

тако збржено,

тако спетљано,

тако жестоко.

Да сви виде нашу наглу забаву,

наш велики труд у журби.

Твоји да се виде умијешани прсти.

И да се моји виде.

Хајде да то вечерас урадимо, дјевојко.