Кад се стишава дрхтај, пресвлачи глас.
Дочекати откуцај те минуте
Која ће спрати знојне атрибуте.
Липсалог дана, затегнути боре.
Језером ноћи пловити до зоре
Кроз рукописа мучне лавиринте
Омамљен росом, црним ињем тинте.
Ово је све моје – овај касни час,
једина молитва у којој је спас
пред ђавољим нечастивим колом.
Ово је моје поклонство пред болом,
мој проницатељством воздигнути прст,
моја тајна школа, мој залудни крст.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!