Бићу тада варница
огња пакленог, или такво
(ништавно и неухватљиво)
штогод.
Хвалите ме после смрти.
Знам, ви то можете.
Ви сте увежбани и спремни.
Ви певате у црним хоровима.
27 новембар 2020
24 новембар 2020
које је столар одложио у страну,
идем крај реке и седам муња бљештавих
дозивам на себе.
Испод мостова прелећу зимске птице
вода је празна.
Високо, изнад глава, шкрипи
сламени млин за снег.
•Превела с чешког Бисерка Рајчић
19 новембар 2020
И тај наш дуг понекад изгледа
Као жеђ у поларној мрзлини,
Као сувило устију сред леда.
С младалачким жаром, као ножем,
Почех да мерим живот и људе:
Претеже онај са тврдим челиком –
Потегни нож! Докажи! Па шта буде!
Никакве пороке, вође који суде,
Ни следбенике бога ватре, не,
Ја тражим оне праве људе
Који су јачи и бољи од мене.
18 новембар 2020
На душеку не скончати!
Истиха свенути као цвет
Потајно коме црв подгриза срж;
Истрошити се мирно као луч
Што тиња ту у пустој одаји
Тек мени не, не такву смрт!
Нек будем муњом шинут, спржен бор,
Из корена ког чупа буре бес;
Ил' стена коју с врха планине
У провалију руши урнебес.
Кад целом ропском свету том
Дојади јарам, па се успропне,
Завитла, румен, жарком заставом,
А на њој слово свето, пламено:
— Слобода Свету, Човечанству свем —
Па грмне л' то на запад с истока,
И с тиранима букне бој, —
О, ту да паднем,
На том ограшју:
Младости моја,
Ту ми проспи крв;
Радости моје ту последњи крик
Нек трубе јек, и мачева звек,
Топова рик, угуше занавек.
У јуришу ка победи,
Хржући вриском, хатови,
Прелазите ме, прелетите,
На бојишту нек остане мој крвави леш!
А сване л' дан великог погреба,
Уз гласе тужне и торжествене,
Под тешком сенком црних застава,
Расуте кости прикупите ми
У заједнички гроб јунака свих
Што падоше за твој победни стег,
Слободо света човечанства свег!...
Препевао Вељко Петровић
Рана што пече, ал’ се не осећа;
Стање је среће та стална несрећа,
Бољка без имало бола што мори.
Не волети више нег да се воли;
Усамљеност што у друштву је већа;
Са задовољством жудња је пламтећа;
А губитак само јачом је твори;
За сужањством вољним интерес буди;
Пред побеђеним да победник клечи;
Да оданост жртва крвнику нуди.
Ал’ откуд јој моћ да ствара и лечи
Пријатељство у срцима људи,
Кад себи сама тако противречи?
17 новембар 2020
бар покушај да постигнеш
оно што можеш: немој га срозавати
пречестим дружењем са светом,
силним кретањем и разговором.
Немој га срозавати грабећи га,
развлачећи га често и излажећи
свакодневној лудости
веза и сусрета
све док не постане као неки туђи претоварени живот.
• Превела с грчког Ксенија Марицки Гађански
04 новембар 2020
многих боја и многих обличја.
У врту птице и звезде већ славе жељени
повратак древних начела сна и таме.
Већ је запечатила тама огледала
што понављају привид ствари.
Гете је лепо рекао: Блиско се удаљава.
Те три речи сажимају сутон.
У врту руже престају бити руже
– желе да буду Ружа.
♦ Превод Валентина Шекарић
01 новембар 2020
У судбини има нешто од станице,
Из оних времена, из оних времена –
Од југовине и лапавице,
Од вреве лица и имена.
Све је то она сен само
Једне зачаране шумске јеле,
И чини се, вратиће се тамо,
У бивше сановите пределе.
Са руског превео Дејан Михаиловић
