Љубав је ватра што без трага гори,

Рана што пече, ал’ се не осећа;

Стање је среће та стална несрећа,

Бољка без имало бола што мори.

Не волети више нег да се воли;

Усамљеност што у друштву је већа;

Са задовољством жудња је пламтећа;

А губитак само јачом је твори;

За сужањством вољним интерес буди;

Пред побеђеним да победник клечи;

Да оданост жртва крвнику нуди.

Ал’ откуд јој моћ да ствара и лечи

Пријатељство у срцима људи,

Кад себи сама тако противречи?