У судбини има нешто од станице,

Из оних времена, из оних времена – 

Од југовине и лапавице,

Од вреве лица и имена.

Све је то она сен само

Једне зачаране шумске јеле,

И чини се, вратиће се тамо,

У бивше сановите пределе.