Ми свак' по своме служимо домовини.

И тај наш дуг понекад изгледа

Као жеђ у поларној мрзлини,

Као сувило устију сред леда.

С младалачким жаром, као ножем,

Почех да мерим живот и људе:

Претеже онај са тврдим челиком – 

Потегни нож! Докажи! Па шта буде!

Никакве пороке, вође који суде,

Ни следбенике бога ватре, не,

Ја тражим оне праве људе

Који су јачи и бољи од мене.