четвртак, 29. децембар 2022.

Марта Ривера Гаридо – НЕ ЗАЉУБЉУЈ СЕ...

Не заљубљуј се у жену која чита,
жену која осећа преко мере,
у жену која пише…
Не заљубљуј се у образовану жену, чаробницу,
она која је у илузијама, луцкасту.
Не заљубљуј се у жену која уме да мисли
својом главом,
ону која зна ко је и докле може,
жену која верује у себе…
Не заљубљуј се у ону која воли поезију (те су
најопасније),
или ону која је у стању да пола сата гледа неку
слику,
или у ону која не може живети без музике.
Не заљубљуј се у жену која је интензивна,
сјајна, бунтовна, недолична.
Не заљубљуј се у такву жену,
јер ако се заљубиш,
била она с тобом или не,
волела те или не,
никад нећеш моћи натраг.
Никад.

•Превео Стефан Симић

уторак, 20. децембар 2022.

Јован Христић – ПЕСМА

jovan-hristicПријатељу поверуј ми
Јер ја сам само гост који дође
Закуца на врата и оде Оде
А не остави за собом ни глас
Ни куцање
Ни реч да га спомене
Ни траг својих ногу испод светиљке на степеницама
Ни сенку на зиду Ништа
Ни глас Ни реч Ни корак
Гост који дође закуца и оде Оде
Као кишна кап која прође кроз олук
И заборави се Заборави
Као неко ко се чека а не долази
Ова шкољка на вашем столу
Подсећа ме на далека путовања
Али ја ћу само закуцати на врата
И отићи Отићи
Сасвим

понедељак, 5. децембар 2022.

Хафиз – ЖЕНА

Ружа није лијепа, ако уз цвјетове њене
нема умилног лица драге вољене жене.
Без опојна пића, без доброг старог вина
ни прољеће не вриједи, ни његова милина.

И небо је пусто и сва је башта пуста
ако нема пољупца с топлих румених уста.
И на свијету ти, брате, нема тужније ствари
него гледати драгу кад се у лицу жари.

И кад се у њој тајно љубавна ватра буди,
а не брати пољупце, не миловат јој груди.
И плес витког чемпреса и умилност руже,
ако нема љубави, шта могу да ти пруже.

И сва свјетлост ума, па и мудрост сама
без свјетлости љубави нису него тама.
Дивна је љепота пјесме, руже и вина,
но, кад нема жене све је то празнина.

субота, 3. децембар 2022.

Луј Арагон – НЕМА СРЕТНЕ ЉУБАВИ

Човјеку све је дато само за тренутак
И срце, снага, слабост – сазнаћеш на крају
Кад шириш своје руке да сјену крижа дају

Ти дробиш своју срећу у свом загрљају
А живот твој је чудан, непрестани губитак
Јер нема сретне љубави

Живот је ко војник без пушке и без блузе
За другу коб је чета била одјевена
Што устају у зору ако истог трена

Увече је опет само своја сјена
Реците: „Мој животе“ и суздржите сузе
Јер нема сретне љубави

Љубави моја мила, рано моја ноћи
У мени ти си као устријељена птица
Ми проћи ћемо скупа крај непознатих лица

Ријечи су моје само златна плетеница
И убију их зачас велике твоје очи
Јер нема сретне љубави

Да измјенимо живот ми одвише смо стари
Нек срца наша плачу заједно у ноћи
Колико за пјесму јада треба проћи

И кајања за неки дрхтај у самоћи
А бол јецај тражи акорде на гитари
Јер нема сретне љубави

Љубави нема која бол не враћа
Љубави нема која нас не мучи
Љубави нема што патњи не учи

И земљу своју тако љубиш проклињући
Нема љубави да не живи од плача
Јер нема сретне љубави

А такву осјећамо ми

Превео Звонимир Голоб