уторак, 20. децембар 2022.

Јован Христић – ПЕСМА



jovan-hristicПријатељу поверуј ми
Јер ја сам само гост који дође
Закуца на врата и оде Оде
А не остави за собом ни глас
Ни куцање
Ни реч да га спомене
Ни траг својих ногу испод светиљке на степеницама
Ни сенку на зиду Ништа
Ни глас Ни реч Ни корак
Гост који дође закуца и оде Оде
Као кишна кап која прође кроз олук
И заборави се Заборави
Као неко ко се чека а не долази
Ова шкољка на вашем столу
Подсећа ме на далека путовања
Али ја ћу само закуцати на врата
И отићи Отићи
Сасвим

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!