И срце, снага, слабост – сазнаћеш на крају

Кад шириш своје руке да сјену крижа дају

Ти дробиш своју срећу у свом загрљају

А живот твој је чудан, непрестани губитак

Јер нема сретне љубави

Живот је ко војник без пушке и без блузе

За другу коб је чета била одјевена

Што устају у зору ако истог трена

Увече је опет само своја сјена

Реците: „Мој животе“ и суздржите сузе

Јер нема сретне љубави

Љубави моја мила, рано моја ноћи

У мени ти си као устријељена птица

Ми проћи ћемо скупа крај непознатих лица

Ријечи су моје само златна плетеница

И убију их зачас велике твоје очи

Јер нема сретне љубави

Да измјенимо живот ми одвише смо стари

Нек срца наша плачу заједно у ноћи

Колико за пјесму јада треба проћи

И кајања за неки дрхтај у самоћи

А бол јецај тражи акорде на гитари

Јер нема сретне љубави

Љубави нема која бол не враћа

Љубави нема која нас не мучи

Љубави нема што патњи не учи

И земљу своју тако љубиш проклињући

Нема љубави да не живи од плача

Јер нема сретне љубави

А такву осјећамо ми

•Превео Звонимир Голоб