30 децембар 2020

Раде Томић – КОНАЧИШТА



Државо моја без цара и господара
Ливадо у којој ходају јежеви и змије
Једна недоречена једна бесплодна птица
Гнездо у мојој папрати вије

И сан се мој стропоштава у воду
Где ласте пролећне плету венце
Хиљаде риба хоће да оду
У далеке топле зденце

И да ту под топлим прстима маја
Свицима омамљене зрију влати
Моја земљана кућа моја одаја
Што се далеко звездама злати

Врати ме брегу врати ме бедему
Иза којег се невреме спрема
Јеленима раковима свему
Где ме је било и где ме нема

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!