Сву ноћ кроз уста улице

Цурила спаваћа кафа

Сву ноћ се у постељи немира

Под обрвом крваве тамнице

На пантерским рукама бабице

Порађала трула жирафа

Једно је дете у воску

Најнижег варошког рафа

Глодало бачену коску

Једно би дете могло

(Када би само смело)

Да закоље читаво село

Сву ноћ сам под скутом станице

Са плућима од беле хартије

Чекао закуску срца...

Једно је дрво на друму

Крвљу која из очију штрца

Чувало ужасну шуму

На ледено лењим минама

На песници ледено лењих пожара

Једно би дрво на друму

Могло (када би хтело)

Да запали читаву шуму