уторак, 23. јул 2019.

Александар Пушкин | МАНАСТИР НА КАЗБЕКУ



Високо над планинским ланцима
блиста вечитим зрацима,
Казбеку, твој шатор величанствени,
и као ковчег који лебди у плавети,
једва видљиво над планинама лети. 

Жељена стрмино, ја бих тако хтео
да оставим овај кланац невесео,
у слободу да се висина подигнем,
у небеску тиху ћелију да стигнем,
да се у њој скријем по жељи срца свога
у суседству Бога.

🔽С руског препевала проф. др Љубица Несторов

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта