среда, 19. септембар 2018.

Силвија Плат | РУБ



Жена је довршена.
Њено мртво

Тело носи осмех испуњења,
Привид грчке нужности

Тече наборима њене тоге,
Њене босе

Ноге као да веле:
Далеко догурасмо, готово је.

По једно мртво смотано чедо, бела гуја,
На сваком од малих

Врчева млека, сад празних.
Свила их је

Назад у своје тело као што латице
Ружа затвара кад врт

Замире а мириси прокрваре
Из слатких, дубоких грла ноћног цвећа.

Луна нема због чега да буде тужна,
Док из своје капуљаче зури.

Навикла је на овакве ствари.
Њена се црнина повлачи и пуцкета.

     • Превела с енглеског Љиљана Ђурђић

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта