09 јул 2013

Кристина Росети: НИТ ЖИВОТА



1
Без одговора ћутање земаља,
без одговора мрморење мора,
обоје шаљу поруке умора:
сами смо, сами, и све нам је даља

самоћа међе поникле у групи
друкче самоће; ми нисмо заједно;
Али ко се ланца ослободи ледног?
Ко срца крв из другог срца упи?

И ја сам некад горда, некад кротка.
Каткад се сећам старих дана складних
кад пријатељство не беше на кап,

кад свет и ја смо били мање хладни,
и испод дуге кад се злато отка:
би јака нада и живот ко слап.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!