Хтео бих, магле разлистале
мрак  да ми није само прости зрак.

Хтео бих да ово шумско бивство
дојави дубље честито тајанство.

И ако некуд одем, задахнут,
биће то стазе неприметне пут.

Не куд већина тегли терет свој,
кад шине или песак заспе зној.

Не, ако за мном и открије траг,
једанпут, неко, мио ми и драг.

Видеће кад зађе путевима сене,
да већих промена нема код мене.

Утврдих јаче тек, вером и сном,
оно што држах и пред истином.

Роберт Фрост