недеља, 04. март 2018.

Силвија Плат | ОГЛЕДАЛО



Посребрено сам, тачно 
И немам предрасуда.
Шта год видим одмах упијем
Онакво какво је, 
Незамућено љубављу или недопадањем.

Нисам окрутно, само истинољубиво,
Као око малог бога, али четвороугаоно.
Време проводим гледајучи супротни зид.
Ружичаст је и с флекама. 
Колико га дуго гледам
Помислим да је делић мога срца. 
И затреперим,
Али стално нас раздвајају лица и помрчина.

Понекад сам језеро
И једна жена се свија нада мном
Тражећи моје потврде 
За оно што стварно јесте.
Затим се окреће оним лажовима, 
Свећама и луни.
Видим јој леђа и верно их осликавам.

Награђује ме сузама и покретима руку.
Важно сам јој. 
Долази и одлази.

Њено лице сваког јутра смењује таму.
У мени је младу девојку утопила, 
А из мене се једна старица
Из дана у дан диже према њој, 
Као страшна неман.

Нема коментара:

Постави коментар



Можда вас ово занима

Пратиоци сајта