![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEih8wORfCWr8Jg3JH0Gb4kOPBLOP7SNGGQGNCnrcu2eePCfw4MQKbvzLcH7WOFktLIcpZ-Xmwyc3vn5kEKgseE0YZgJMFm9y9l85gdpLsYUYeCsoz4i3FuAm4w89lZ6_niOfrQrm0skdMQ/s1600/marina-cvetajeva.jpg)
Мили сапутниче и душмане мили!
Од тебе се очи искре у смеху,
Твоја је мазурка у свакој ми жили.
Ти научи ме да не чувам бурму,
Ма с киме живот ме венчавао
Крај кад почетку насумице јурну
И пре зачетка све окончао.
Бити к'о стабљика и бити с надом,
У животу где ћеш премало моћи...
– Лечити се од туге чоколадом,
И пролазнику се смејати у очи!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!