22 фебруар 2018

Стеван Раичковић | УСНУЛИ КАВЕЗ



Долази ноћ која буди
У теби уснули кавез
У коме звери и људи
Склапају братство, савез.

Ти само знаш шта бруји
У тој џунгли од тела:
Кољу се лав и славуји
И криче јата бела.

Низ тебе сав крвари
Медвед са венцем од иња
И слепи слонови стари.

Препун си змија, мајмуна.
Док негде у дну тек тиња
У сетном сну златна куна.

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!