У теби уснули кавез
У коме звери и људи
Склапају братство, савез.
Ти само знаш шта бруји
У тој џунгли од тела:
Кољу се лав и славуји
И криче јата бела.
Низ тебе сав крвари
Медвед са венцем од иња
И слепи слонови стари.
Препун си змија, мајмуна.
Док негде у дну тек тиња
У сетном сну златна куна.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!