Све сломљене, незграпне ствари,

предмети трошни, стари, 

плач детета неког крај пута,

та шкрипа кола што смета, 

и тешки корак орача

што гаца по зимској бари, 

твој лик ми вређају

који к'о ружа сред срца мог цвета. 

Јер превише је груба увреда

ружних ствари; 

да ми је да их саградим

све изнова усред лета, 

да земља и небо и вода – 

к'о златан ковчег се жари 

за мој сан о твом лику 

који к'о ружа сред срца мог цвета.