Да зна
твоја светиња,
откако
удостојих се с Богом познати те,
порадовах
се весељем духовним.
Но замало и
кратко би нам виђење,
да би ко
рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки
сан танак да сам била снесена.
И због
брзине не получи моја бедност
оно што сам
желела.
Но ипак оно
што тада слушасмо од твојега преподобија
речи
духовне и оно што узмогосмо постигнути,
и одсред
моје душе љубазно и свесрдно,
а шта више
и најверније примисмо.
И тим
божанственим речима,
које
слушасмо у тадашње време,
крмањење
духовно имасмо и до данас.
И слушах
твоје душе богољубну нарав,
и нетелесно
анђеоско пребивање.
И оно од
нас коначно удаљење.
И веома
твоје видети зажелех преподобије.
И твојих
медоточних насладити се речи.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!