Не копкај силом пером по срцу!
Нема ли цвета, није му време
Храни заметак брижно у груд'ма
Кô добра земља пшенично семе.

Ако је твој Бог хтео да будеш
Земаљски цветник рајских цветова,
Унео ти је небеску прегршт
У врело срце пре свих векова!

Треба л' да рађаш, зашто се бринеш?
Он ће послати Духа с далека,
Да цвет потера... Травка не ниче
У зимње време, већ сунце чека.

Па кад врх тебе Геније слети,
И златним крилом крај тебе дуне,
И положи ти чаробну руку
На пуно срце и груди пуне

Пупа ће пући!...

Не копкај, чекај! Немирно дете
У пупи цветне лиске размеће:
Па ено цветак у врту куња
Лептир га неће, - Пчела га неће!