Запљусни ми душу, вале ноћи плаве!
Вреле оне ватре, што ми бићем круже,
Потопи ко страсне, опаљене руже;
И сва жуд живота нека тобом згасне,
Вале ноћи плаве!
Сенке моје душе црвене, крваве,
Што расту ко сенке ствари к међама ти,
Упи; ко сву злокоб сина тужна мати
У дубоке боре, страдањима часне,
Вале ноћи плаве!
Ко кита од снега про сребрне реке
Плови облак један мистичан и сјајан,
Уздисајни помен свуд присутног мрења.
Носи звуке као летња свила меке.
Док до у дно срца дубоко бескрајан
Бол вечности лије сву сласт уништења,
Валом ноћи плаве!
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhqW0Cm6jD6u6rfvNqCt_BdA4019vWfk8EDHRa3g9DI4L6zH6PrMa-3kdxAYHqkF0mi-Cgz6HVaXOQ5V4fblMntb9dZqIViPEqetg77QHJIDsh9cI21vDXBBCz_mnMqNy4WfchjwUUW-0I/s200/SVETISLAV+STEFANOVIC.jpg)
Потопи ко страсне, опаљене руже;
И сва жуд живота нека тобом згасне,
Вале ноћи плаве!
Сенке моје душе црвене, крваве,
Што расту ко сенке ствари к међама ти,
Упи; ко сву злокоб сина тужна мати
У дубоке боре, страдањима часне,
Вале ноћи плаве!
Ко кита од снега про сребрне реке
Плови облак један мистичан и сјајан,
Уздисајни помен свуд присутног мрења.
Носи звуке као летња свила меке.
Док до у дно срца дубоко бескрајан
Бол вечности лије сву сласт уништења,
Валом ноћи плаве!
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!