![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSUCLixwtNrMKwtce_3eOUDSUnTS4Kl2FZL0vcTtbegyv8xphUz6T9Lhs9ZQ6liiph69Np_qtLV8LTKUFpC8spDAVnhqh1Ru1Ual3vdGmEjIbH8dWG2HK7vK0Crl9Z4lFJ87xHCT_9ytU/s1600/petrarka.jpg)
Уздисаја, срца мог попут хране
У прве младе луталачке дане
Кад бејах делом други неки човек,
Надам се да ћу за нов плач и речи
О болу, нади која залудна је,
Схвати ли ко искуством љубав шта је,
Не само опрост, већ и милост стећи;
Ал' целом народу сам, добро видим,
Служио дуго за подсмех и приче;
Стог често себе у себи се стидим;
Из мог бунцања плод срамоте ниче,
И покајање, и јасност сазнања:
Шта годи свету, то је кратка сања.
- Препевао Иван В.Лалић
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!